O SETNet-u, SNU KOJI SU UGASILI

iliti,

dokaz da postoje i bajke sa nesrecnim zavrsetkom

iliti

kako ljudska sebicnost i pokvarenost moze ocas da unisti ono sto se godinama gradi strpljenjem i ljubavlju

iliti

entuzijazam je mamac za naivne, a opstaju samo okrutni, beskompromisni i beskrupulozni

 

Jugoslavija 1992. S kompjuterskog stanovista, to je duboki srednji vek.

PC386 racunari tek pocinju da se probijaju na trzistu, a 286 na 16 Mhz je dominantan kao prosecna konfiguracija. Hard disk od 80MB kosta malo bogatstvo, a interni modem 2400 sa V42Bis kosta nesto manje nego danas USR Sportster 33600/Voice. Herkules tek izasao iz mode.

U toj pustosi, u Jugoslaviji postoji dvadesetak BBS-ova. Nude za ono vreme znacajne mogucnosti DownLoad-a novih programa i tek pomalo price medju korisnicima. Pune konferencije su, nekako, monopol najveceg - Sezama, koji danas vise nije BBS, vec ozbiljan sistem za modemske komunikacije. Stavise, danas ga ima dva. Internet postoji samo za odabrane, jer je zbog sankcija prekinuta veza sa svetom. O FIDONet-u se samo prica.

A onda je dosao maj 1992. Verovatno je, kao i kod svih drugih velikih stvari, potrebno da se poklope zvezde, sta li, pa da stvar krene. Dva sisopa Huter i Broker, medjusobno poprilicno udaljeni, a koji se, sem u par kontakata modemima i kasnije mnogo cesce telefonima, nisu mnogo ni poznavali, dodju na ideju da pokusaju da naprave BBS mrezu. Ubrzo im se pridruzuje i treci covek, Vlada, i njih trojica u pocetku uspevaju samo da postave sistem koji je kako-tako radio, i koji su vremenom podesavali. Verovatno je uticaj zvezda bio samo toliki da sastavi prave ljude, sve ostalo je bilo, manje-vise na dohvat ruke. S danasnje distance, cini se da se granici sa uracunljivoscu ako neko pokusa da zahtevan i kompleksan sistem namesti zasnovano na programu za koji ne zna kako funkcionise, kako se podesava, nema dokumentacije i u daljoj okolini nema nikoga ko moze ili hoce da pomogne.

Trebalo im je godinu dana da postignu zadovoljavajuce rezultate, odnosno, da postignu da mreza ispunjava tehnicke norme neophodne da bi takav sistem uopste mogao da sluzi svrsi. Ne mogu se sabrati silni impulsi potroseni u visecasovnim medjugradskim telefonskim vezama, pregorele nervne celije potrosene na razmisljanje, broj datoteka koje su ko zna sve odakle sakupljane samo zato sto im je u opisu stajala magicna rec FIDO... Ponekad se desavalo da neka beznacajna recenica u dokumentaciji nekog potpuno sporednog programa, bar za malko skine zastor sa trazenog resenja.

U tih prvih i najtezih godinu dana, SETNet je vrlo malo prosirivan na druge BBS-ove. Ni korisnika nije bilo mnogo. Trebalo je videti kakvo je odusevljenje sisopa izazivala svaka poruka koju je neko napisao u tada jednu jedinu jedinu mreznu konferenciju. Prvobitni dogovor tri sisopa je bio da se prvo postavi mreza da funkcionise na malom broju BBS-ova, onda da se definise organizacija i tek tada povezuje veci broj BBS-ova. Vremenom se oko mreze skupio veci broj povezanih BBS-ova. U medjuvremenu je mreza dobila i ime South European Team Network. Ovaj predlog Attile Csipe, sisopa Prometheusa izabran je medju velikim brojem predloga. Kada su vec sakupljena neka saznanja i iskustva u vezi same organizacije, na red je doslo da se ustanovi ozbiljna organizacija. Osnovne ideje su bile da se poveze sto veci broj jugoslovenskih BBS-ova u jednu mrezu (kasnije je sve prevazislo okvire Jugoslavije), da se korisnicima koriscenje mreze obezbedi potpuno besplatno, i da se obezbedi takva organizacija funkcionisanja koja ce obezbediti maksimalnu prilagodljivost ali i vrlo cvrste osnovne postavke. Vazno je skrenuti paznju na odnos mreze prema BBS-ovima. BBS-ovi su nezavisni i slobodni. Njihovo postojanje nije uslovljeno mrezom, vec obrnuto. Bilo je jasno da su svi BBS-ovi manje vise isti, da imaju iste konferencije i dobrim delom iste korisnike. Bilo je logicno sve to sto je zajednicko povezati u jedan sistem i kao takvo ponuditi svim korisnicima.

Postignuto je ono najvaznije: velikom broju ljudi je omoguceno da medjusobno komuniciraju uz male troskove.

Kako se SETNet razvijao pojavljivali su se organizacioni problemi koji ranije nisu bili vidljivi. Mnogi ce se setiti nekoliko preorganizacija i par promena sistema adresiranja, koji su mrezu iz korena menjali. Menjan je i Pravilnik, dokument koji je garancija funkcionalnosti SETNet-a.

Pravilniku treba dati poseban znacaj. SETNet je bio vrlo karakteristican po tome sto je zasnovan na zajednickim interesima velikog broja ljudi. Ti interesi se u tolikoj meri medjusobno poklapaju da, po samom pitanju nacina organizovanja mreze nije bilo ozbiljnih nesuglasica. Ostvareno je da se veliki broj BBS-ova, koji su medjusobno prilicno razliciti, istovremeno savrseno i skladno uklope jedan u drugi na jedan neformalan i neobavezan nacin. Pravilnik je rezultat upravo takvog pristupa. Sve sto se u SETNet-u dogadjalo, bil je regulisano ovim dokumentom. Svi sisopi su ga se u potpunosti pridrzavali garantujuci tako i svoje i interese drugih. Na kraju krajeva, Pravilnik je taj koji je izmedju ostalog, imao veliki doprinos ugledu i znacaju koji je SETNet postigao.

Godinama SETNet Pravilnik je trpeo mnogo izmena. Jednom je cak izmenjen iz korena. Svaka izmena je bila korak napred. Ovaj dokument je bio kompleksan i obiman (oko 50 strana teksta).

Kako je vreme prolazilo, u SETNet-u je napredak bio sve ocigledniji. Stekao je vodecu ulogu u popularizaciji racunarskih komunikacija. Krasile su ga funkcionalnost, visoka pouzdanost i stabilnost celog sistema. Iako se prosirila na cetiri drzave (Jugoslavija, Makedonija, Bugarska i Srpska) na oko 40 BBS-ova, sa ogrtomnim brojem korisnika i velikim brojem raznovrsnih konferencija, ova mreza je pokazala da je nacin njenog organizovanja bio sasvim svrsishodan. Izmedju ostalog, SETNet je registrovan kao organizacija, cime je stvorio uslove da jos direktnije i autoritativnije nastupa na polju popularizacije racunarskih komunikacija.

SETNet je prvi amaterski racunarski sistem koji je dobio dozvolu za povezivanje u YUInternet, domacu akademsku i profesionalnu racunarsku mrezu. Razlog ovome je upravo pokazani kvalitet. SETNet se u YUInternet ukljucio potpuno ravnopravno, cineci oko 60% ukupnog prometa poste u ovoj akademskoj mrezi.

Druga Skupstina SETNet-a pokazala da je kakav je znacaj SETNet-a imao. Pored velikog broja sisopa, doslo je mnogo korisnika a i mediji su pokazali veliko interesovanje. Svi jugoslovenski racunarski casopisi su pisali o SETNet-u, bilo ga je na radiju i TV, a najvise ga je bilo u konferencijama koje su imale karakteristican i simbolican prefiks NET.*. Upravo taj prefiks pokazivao je duh ove mreze. To sto su konferencije umrezene stavljeno je u pravi plan, iznad svega ostalog. Jednim jedinim gestom receno je sve: zelimo da budemo umrezeni, da saradjujemo i napredujemo. Ne zelimo podele i nadmetanja, najvazniji nam je zajednicki interes.

Pojavljivanje prvih sponzora pokazivalo je da je SETNet na putu uspeha i da ga nista nece zaustaviti. Postavlja se i prvi host racunar, koji ne radi kao BBS vec je iskljucivo namenjen razmeni poste. Uskoro je postavljen i drugi takav racunar. Nedugo zatim, Narodna Tehnika ustupa SETNet-u na koriscenje jednu celodnevnu telefonsku liniju.

Svi su srecni i zadovoljni, san se ostvario, visegodisnji trud i ulaganja su se isplatila, ne kroz profit, nego kroz zadovoljstvo posmatranja da ono sto pravis ima svrhu i prihvaceno je.

Svako ko je aktivno koristio modem znao je za SETNet. Svaki sisop koji bi otvorio BBS zeleo je da BBS poveze u SETNet, svako ko je zeleo da poprica o njemu interesantnim temema, isao je na SETNet, jer je tu uvek mogao da nadje sagovornike.

Jednom recju, sve je bilo kao u bajci.

I tada nastaju problemi. Ovde treba povuci crtu, jer tu bajka prestaje da bude ono sto su sve bajke. Na scenu dolazi stvarnost, prepuna podlosti, licemerja, prevara, nesposobnosti, lazi i podmetanja.

Hijene se uvek okupljaju tamo gde imaju o sta da se ogrebu. SETNet nije bio imun od toga. U atmosferi velikog medjusobnog poverenja, sisopi su naivno dozvolili da jedan covek preuzme ulogu kojoj nije dorastao, a on je, opet, vrlo dobro krio svoje mane.

Kola su posla nizbrdo kada je Sima, sisop Sensible BBS-a, izabran za Predsednika. Iako je njegova uloga trebala da bude simbolicna, njemu je "vlast" udarila u glavu i poceo je da se petlja u nadleznosti drugih, da donosi odluke za koje nije imao ovlascenja i da svojim mesanjem ozbiljno dovodi u pitanje funkcionalnost mreze. Poznati su slucajevi blokiranja rada cele mreze koja je izazvao svojim samovoljnim odlukama za koje nije imao ovlascenja.

Pod tim pritiskom prvi popusta Alenin, organizator Beogradskog dela mreze i podpredsednik. On jednostavno dize ruke od svega i povlaci se iz aktivnog ucesca u mrezi. Sima likuje.

Tada nastaje veoma mucan period od nekoliko meseci u kojima se Broker, osnivac a tada jos uvek Glavni organizator mreze, borio da sacuva i odrzi funkcionalnu mrezu i pored Siminih, sve nasrtljivijih ometanja. Sima samovoljno preuzima svu vlast u mrezi, ukljucujuci i tehnicka pitanja za koja je apsolutno nestrucan. Odluke donosi sam i proglasava ih vazecim, samovoljno ponistava Pravilnik, prakticno, pokusava da se nametne kao apsolutna vlast u mrezi. Sisope tretira kao nuzno zlo i to otvoreno pokazuje ne postujuci njihovu volju.

Za samo par meseci, Sima uspeva da medju sisope ubaci bacil nepoverenja i netolerantnosti i dok vecina sisopa u takvom obrtu stvari ne moze da se snadje, jos jedan bastion koji je cuvao SETNet je popustio. U maju 1996, Broker, osnivac, dugogodisnji glavni organizator i predsednik, najavljuje ostavku i podnosi je krajem maja, definitivno se povlaceci iz aktivnog upravljanja mrezom.

No, umesto da to pokrene stvari u pozitivnom smeru, jer takav drastican, i za mnoge nezamisliv dogadjaj je pokazivao ozbiljnost situacije, desilo se suprotno. Sima je ponovo likovao i jos vise se osilio. Do tada je zazirao od autoriteta koji je Broker imao medju sisopima, pogotovo sto je Broker, kao Glavni organzator predstavljao veoma jaku prepreku za degradiranje mreze.

Medjutim, Broker, iako van aktivnog upravljanja, nije napustio mrezu, vec je koristio svoja prava kao sisop i ukazivao na propuste u Siminoj "vlasti". Naravno u tome nije bio sam, podrzavali su ga mnogi sisopi kojima je takodje bilo stalo da sacuvaju ugled mreze. Sima je u upavljanje SETNet-om uveo nove metode: obracunavanje sa neistomisljenicima, podmetanje, laganje, vredjanje i sve sto uz to ide.

Odnosi medju sisopima su se znatno pogorsali. Mali broj sisopa, uglavnom ljudi koji su vise drzali do prijateljstva sa Simom, nego do SETNet-a, podrzavali su ga, i to vrlo bucno, dovodeci ostale sisope u situaciju da budu izlozeni najnizim oblicima represalija. I tako je to trajalo, a za to vreme:

SETNet-u je padao ugled. Sponozora vise nije bilo, medija vise nije bilo, korisnici su poceli da se osipaju a konferencije su postale smetliste. Sve je postalo suprotnost onoga sto je bilo pre samo par meseci. Sima je, umesto da se brine da to sredi, javno omalovazavao i vredjao svakoga ko bi uopste pomenuo pitanje sredjivanja stanja u mrezi, bez obzira da li se radilo o korisnicima, moderatorima ili sisopima. Vise niko nije bio zasticen od njegovog izivljavanja.

A onda je dosla skupstina na kojoj je izabran novi predsednik, Ivan Huter, sisop Huter BBS-a, covek koji je zajedno sa Brokerom osnovao SETNet i koji je za mnoge predstavljao tracak nade da se sve jos moze spasti. I Ivan je pokusao da spasava, ali trulez koju je Sima odgajio je uzela previse maha. Nije bilo pomoci i Huter je odustao. Na njegovo mesto dolazi Jelena Djordjevic, sisop LineaNet BBS-a, ponovo neko za koga se smatralo da moze da pokrene stvari nabolje. Iako nestrucna za tehnicka pitanja, ona je trebala da posluzi kao katalizator koji bi vremenom stisao strasti i vratio stvari na svoje mesto.

Suvise je dobro zvucalo da bi bilo istina. Ispostavilo se da je Jelena na isti kalup kao i Sima, verovatno cak i gora. Kako je izabrana za predsednika i ona je odmah sve uzela u svoje ruke, okruzila se sa istomisljenicima i sa njima krojila politiku mreze ne obaziruci se na ostale sisope.

Koristeci se mnogo profinjenijim metodama, ona je u pozadini okretala sisope jedne protiv drugih, predstavljala im stvari pogresno navodeci ih na pogresne zakljucke, a gde drugacije nije islo koristeci i otvorene pretnje i uvrede, ne libeci se da to radi i javno. Simini sistemi sistematskog laganja, blacenja, podmetanja i ponizavanja su joj sasvim odgovarali. Ne odrice se cak ni Simine devize, "ono pre mene ne vredi nicemu, a posle mene nicega nece ni biti". Negira sve vrednosti koje su u SETNet-u gajene godinama, negira doprinos ljudi koji su mrezu gradili od samog pocetka, i tvrdi kako je samo ona sposobna da upravlja mrezom i da SETNet treba da bude onakav kakvim ga ona zamislja.

Vrhunac je dostigla kada je otvoreno pocela da krsi ne samo Pravilnik, nego i Statut, pa i Zakon, i kada je pocelo izbacivanje BBS-ova na osnovu izmisljenih razloga. Da bi sebi obezbedila podrsku, pocinje da u mrezu povezuje BBS-ove van ikakvih kriterijuma i ne postojuci predvidjenu proceduru. Tako u mrezu bivaju povezani ljudi koji nisu mnogo ni krili da im SETNet predstavlja smetnju, a koji Jeleni odgovaraju jer ce da je podrzavaju.

Smatrala je da joj je dozvoljeno sve samo da zadrzi svoju dominaciju. Svako ko bi joj uputio i najmanju kritiku bio bi toliko izvredjan ili cak po kratom postupku izbacen, da su sisopi poceli da zaziru da bilo sta kritikuju. Samovlasce je Jelena krunisala otimajuci tudju imovinu koja je bila na koriscenju u SETNet-u i proglasavajuci je vlasnistvom SETNet-a. Istovremeno, ruseci SETNet, Jelena je vrlo aktivno angazovana u stvaranju nove mreze u kojoj bi ona i njeni istomisljenici od samog pocetka formirali sva pravila igre i tako se oslobodili bremena koje im u SETNet-u namecu postojeca, iako malo postovana pravila.

* * *

Epilog: SETNet vise ne postoji. Ono sto se sada zove SETNet-om nije ono sto su tvorci godinama pravili. BBS-ovi je masovno napustaju, trazeci bolje. Korisnici takodje. Konferencije su zamrle, a one koje su aktivne uglavnom sluze za sum koji prave klinci.

San se ugasio.