Mislite da to ne može? U stvari je vrlo lako, ako ispunjavate samo jedan preduslov - imate veliki sajt sa dobrim rejtingom.
Jedan od bitnih činilaca za utvrđivanje rejtinga sajta je to koliko ima kvalitetnih spoljnih linkova, dakle linkova sa drugih sajtova koje pretraživači već cene kao kvalitetne i dobro ih rangiraju. Što više takvih linkova imate, to je bolje po vas.
Kvalitetne spoljne linkove je najteže ostvariti. To ne možete postići tako što ćete sami obilaziti dobro kotirane sajtove i ostavljati linkove na njih. Oni i jesu dobri zato što to ne dozvoljavaju, već nude isključivo kvalitetan sadržaj, a to znači i kvalitetne linkove u okviru sadržaja. To znači da na takvom sajtu po pravilu ne možete tek tako da ostavite link već morate da ostavite neki kvalitetan sadržaj, članak, informaciju i da u okviru toga stavite i svoj link kao relevantan izvor. Više o SEO (optimizaciji za internet pretraživače) i vrednosti linkova pročitajte u članku Kako promovisati svoj blog.
Kad se Vlasi dosete
Vlasnici nekih takvih sajtova su se dosetili da bi mogli da ostvare dodatni prednost nad drugima tako što će da kontrolišu linkove ka drugim sajtovima. Ono što im je palo na pamet je jednostavno: samo će da pretraživačima stave do znanja da linkove koji vode van sajta ne uzimaju u obzir. To se radi tako jednostavno kao što je staviti rel=”nofollow” u kod linka. Ta komanda pretraživaču znači da zanemari link, da ga ne istražuje, niti da tu vezu ubraja u obračun rejtinga.
Šta se ovim postiže? Pa prosto, ako imate ogroman sajt, koji ima visok rejting, vaši linkovi ka drugim sajtovima tim sajtovima podižu rejting. Zanemarivanjem linkova ka drugim sajtovima njima značajno skidate rejting time što im ga više ne dajete. To znači da vaš sajt dolazi u veliku komparativnu prednost u odnosu na njih.
Ova tehnika je, prema sadašnjim pravilima indeksiranja sadržaja na pretraživačima, potpuno ispravna i prihvatljiva.
Ovo vam, naravno, ne govorim zato što mislim da to treba raditi. Baš naprotiv, uveren sam da onima koji su u poziciji da to urade uopšte nije potrebno da im ja na to ukažem, ali jeste potrebno vlasnicima manjih sajtova koji u celoj ovoj stvari u stvari ispadaju oštećeni.
To zaista radi u praksi
Ako mislite da ovo ne pali, prisetite se halabuke koja je nastala kada je Wikipedia uradila baš to - postavila nofollow na sve izlazne linkove. Posledice je vrlo brzo svako mogao da na pretraživačima. Odjednom, na sve iole opštije ključne reči, ne prvi, nego prvih nekoliko rezultata su bili sa Wikipedia sajta. Do tada, Wikipedia je uvek bila u vrhu rezultata, ali su ispred nje na pretraživačima bili sajtovi koju si bili relevantniji. Jednim tako jednostavnim potezom, Wikipedia nije je sebi podigla rejting, ali ga je oborila svima ostalima i tako sebi stvorila odličnu poziciju.
Ubrzo zatim slično se dogodilo i kod nas. Gojko Vujović, vlasnik foruma EliteSecurity, nije mnogo oklevao da isto uradi i na svom forumu i vrlo brzo na veliki broj ključnih reči koje se tiču informacija na srpskom jeziku, njegov forum je postao prvi. I do tada, upravo zahvaljujući visokom rejtingu, EliteSecurity je uvek bio u vrhu rezultata, ali su prednost ipak imali drugi sajtovi koji su bili relevantniji. Sticajem okolnosti, veštački postignut poziciju na pretraživačima EliteSecurity nije dugo zadržao, pošto je uz ovo, Gojko primenio i još neke druge tehnike da sebi isposluje bolji rejting, ali koje nisu bila u skladu sa pravilima pa je njegov forum žestoko penalizovan i već duže vreme ima značajno snižen rejting. (Napomena: videvši ovaj članak, Gojko me je obavestio da je uklonio nofollow iz teksta poruka, više o tome u komentaru.)
Da li je važniji moral ili sticanje koristi?
Zbog čega mislim da ovakvo ponašanje nije u redu i da bi administratori pretraživača to morali da uzmu u obzir? Pre svega zato što se radi o manipulaciji - koristi se sopstvena pozicija da se direktno utiče na poziciju drugih sajtova. Uz to krši se osnovni princip u pretraživanju, a to je da se korisniku ponudi najrelevantiniji mogući sadržaj na njegov upit.
Kvalitetan rezultat pretrage je uvek prioritet, a naročito prema rejtingu pojedinačnih sajtova. Kada na nekom sajtu neko ostavi članak koji je visoke vrednosti, dakle informativan i koristan i u tom članku ostavi linkove koji su takođe deo informacije i pri tom visoko relevantni izvori, niko ne bi smeo da tu relevantnost opovrgava, a naročito zato da izvorima uskrati kvalitetan i vredan spoljni link. Cela poenta u indeksiranju sadržaja na Internetu se upravo zasniva na takvim visoko relevantnim linkovima, i petljanje sa tim znači ništa drugo do manipulaciju pretraživača da visokokvalitetnom sadržaju da manji rejting.
Primetićete paradoks - dok većina spamera nastoji da potpuno irelevantne sadržaje pretraživačima predstave kao relevantne, ovo je sušta suprotnost, neko se trudi da tuđe relevante sadržaje predstavi kao nerelevante, da bi stekao komparativnu prednost u odnosu na njih.
Pored toga radi se o čistoj zloupotrebi. U situaciju da se ovako ponašaju dolaze sajtovi koji su svoj rejting izgradili zahvaljujući trudu, volonterskom i nesebičnom zalaganju upravo svojih korisnika. Oba navedena sajta Wikipedia i EliteSecurity predstavljaju internet zajednice, mesta gde se ljudi okupljaju i pune sajt gomilama korisnih informacija. Sadržaj tih sajtova ne stvara niko drugi nego upravo korisnici. Oni za to nisu plaćeni, a kao satisfakciju dobijaju upravo povratni link. Baš te informacije su sajtove i učinile toliko visoko rangiranim na pretraživačima.
Mnogima je bila motivacija da informacije postave na ove sajtove bilo upravo to što mogu da svoj sajt navedu kao izvor informacije i tako dobiju kvalitetan povratan link. Oni sajtu doprinesu informacijom koja će podići rejting tog sajta, a zauzvrat deo tog rejtinga dobiju za sebe preko povratnog linka. To je bio sasvim ispravan i razuman princip koji je funkcionisao sve dok se neko nije polakomio i izigrao sve te ljude. Odjednom, uskraćeni su za taj mali deo kolača rejtinga koji su sami izgradili i koji potpuno zaslužuju.
Uskraćeni su čak i oni sajtovi čiji vlasnici nisu direktno doprinosili sadržajem ali su dozvoljavali da se informacije sa njihovih sajtova uzimaju i koriste bilo u celini bilo kao izvorni materijal da bi neko drugi napravio saržaj na Wikipediji i EliteSecurity forumu, i to je bilo sasvim u redu, dok je kao protivusluga, dobijan povratni link. I njima je to ukinuto.
Praktično, ova dva sajta su opelješila svoje korisnike, uzeli su im ono najvažnije i najvrednije: kvalitetne informacije, potpuno raspolažu tim informacijama, a autorima i izvorima informacija ne daju ni mrvicu od veoma velike vrednosti koja je tako stvorena.
Zbog toga vodite računa i nemojte se lako zagrejati za ideju učešća u besplatnim projektima od opšteg značaja. Biće sa vama fini dok im ne donosite određeni nivo koristi a posle toga im postajete nebitni. Mnogi su se zbog ovakvih postupaka Wikipedije i EliteSecurity foruma razočarali i potpuno prestali da učestvuju u tim projektima, i to upravo oni ljudi koji su mnogo doprineli da ti sajtovi postanu to što jesu danas, a koji su na tako kvaran način izigrali svoje korisnike.
Za šta je u stvari namenjen nofollow
Osnovna definicija namene nofollow atributa je u tome da na taj način vlasnik sajta može pretraživaču da naglasi da taj link on nije uneo ili odobrio, to jest da nije siguran šta se tamo nalazi te da je najbolje da pretraživač taj link zanemari, kako ne bi napravio štetu sajtu na kome se link nalazi.
U kom smislu štetu? Ako taj link vodi na sajt koji pretraživač već ima na crnoj listi zbog zloupotreba, to će imati negativan uticaj na rejting sajta na kome je link pronađen.
Ovo je namenjeno za sajtove koji imaju sadržaj koji unose sami korisnici, a koji nije ozbiljno moderisan. Najbolji primer za to su komentari na blogovima, koji su često otvoreni tako da i anonimni posetioci mogu da upišu svoje mišljenje o članku a to ostavlja prostora da spameri pišu komentare samo zato da bi u njih smestili link ka svom sajtu. Vlasnik bloga može sve linkove u komentarima da unapred označi sa nofollow i tako predupredi štetu koja može da nastane ako on na vreme ne primeti i ukloni nepoželjne linkove.
Pored ovoga nofollow se koristi da se pretraživač navede koje interne sadržaje na samom sajtu ne treba da tretira. Važno je da pretraživač pronađe i indeksira relevantan sadržaj sajta, a neke sporedne, nevažne sadržaje treba da zanemari. Takvi sadržaji su recimo obrazac za slanje poruke vlasniku sajta, obrazac za registraciju i prijavu na sajt, na blogovima to su strane koje mogu da budu protumačene kao dupliran sadržaj (obično strane koje prikazuju članke koje pripadaju istoj kategoriji ili imaju isti tag) i slično. Na taj način vlasnik sajta može pretraživaču da pomogne, naglašavajući šta na samom sajtu ne treba da uzima u obzir, i da se tako rejting koji sajt ima kontrolisano rasipa na unutrašnje strane.
Zaključak
Dakle, vodite računa i o tome kako vi koristite nofollow ali i kako ga drugi sajtovi koriste. Njih ne možete sprečiti da vam uskrate zasluženi povratni link, ali zato možete da im uskratite svoj sadržaj koji im je preko potreban da bi održavali postignuti rejting.
novembar 18th, 2008 | Tags: elitesecurity, link, linkovi, nofollow, Search Engine Optimisation, wikipedia, bezobrazluk, veb, gojko vujović, Internet promocija, optimizacija, pretraživač, seo, SPAM | Category: Internet promocija | 
Print This Post
| 
Pošaljite članak prijatelju
| Comments (5)
